МАТЕМАТИЧКЕ ПРИЧЕ НА ОТВОРЕНОМ
ЛЕТЊА СЦЕНА - БЕОГРАДСКА ТВРЂАВА

Да ли нам је тесно у 3 димензије?

проф. др Раде Живаљевић, Математички институт САНУ
24. мај, 19.00

Тесно нам може бити у малом стану, у новим ципелама или оделу. Тесна је рукавица, чарапа, тесна може бити и победа. Тесно нам је у аутобусу, у држави, у сопственој кожи. Али, да ли нам и цео бескрајни простор који нас окружује може бити тесан? Поучна прича из читанки о два јарца на брвну, који јуришају један на другог, учи нас да је тесно у једној димензији где се две особе не могу чак ни мимоићи. У две димензије мимолиажење је увек могуће, али се без треће димензије не могу пројектовати сложене собраћајнице и петље. Покушаћемо да сагледамо и објаснимо појаве и манифестације феномена да некада ни три димензије нису довољне. Да ли се сфера може посувратити (као рукавица)? Да ли се бретеле ваше мајице могу безнадежно упетљати у машини за прање веша? Да ли су могуће зграде у којима сте унутра ако сте напољу и напољу ако сте унутра? Да ли су уметност и наука антиподи, или се у оваквим примерима естетика и сазнајност, лепота и мисао складно допуњују!?

Математика и уметност – Биолошке основе

др Анђелка Хедрих, Математички институт САНУ
25. мај, 19.00

Неким уметницима је математика била инспирација за њихова уметничка дела, али и неки чувени математичари су се бавили и уметношћу. Оно што несумњиво повезује математичаре и уметнике је отвореност за искуство и склоност апстрактном мишљењу. Многи савремени уметници користе математичке формуле да би стварали уметничка дела играјући се математичким формулама, формама и облицима величајући моћ математике. Инспирација коју су уметници налазили у математици је најчешће у области геометрије и музике (Платонова тела, оригами, фракталне криве, 3D фракталне форме примењене у различитм контекстима). Примена математике у уметнтсти се заснива на поштовању образаца и варијацијама у којима постоје правила. Кохова пахуљица која није ништа друго до фрактална крива, троугао Сјерипинског- једноставни образци који се понављају на свим скалама до у бесконачност. Сложене геометријске форме које се могу одштампати на 3Д штампачу, такође користе математичке формуле. У овом излагању ћемо поменути неке чувене математичаре њихова уметничка дела.

Ковид-19 између математике и Фејсбука

проф. др Милан Божић, Математички факултет Београдског универзитета и Математички институт САНУ
26. мај, 19.00

Текућа пандемија је ангажовала целу тешку артиљерију савремене цивилизације, између осталог и математику. Захваљујући добром моделовању постигнута је до сада невиђена прецизност и у анализама и у предикцијама. Упоредо са тиме, као део културе коју смо створили у последњих пола века, користећи и математику, постоји информационе технологије које омогућавају комуницирање до сада невиђеним брзинама и у до сада невиђеном обиму. Има ли ичега идеалније за процват теорија завере од тих технологија и њихових могућности, којима је Фејсбук парадигма, и пандемије која је заљуљала свет? Покушаћемо да разговарамо о томе како ти паралелни универзуми коегзистирају.

ОНЛАЈН

Нема више елементарне геометрије. Живела елементарна геометрија!

проф. др Сергеј Табачников, Државни универзитет Пенсилваније, САД
11. мај, 18.00

Под „елементарном“, не сматрам еуклидску, аксиоматску геометрију нити да су такви резултати очекивани и лаки за добијање – користим овај појам да би је разликовао од диференцијалне геометрије. Показаћемо колекцију недавних резултата који спадају у ову категорију, који су у већини случаја откривени експериментима изведеним на рачунару, а били су мотисани теоријом комплетних интеграбилних система.

Прикључите се
11.маја у 18 часова

ПОРТРЕТИ НАУЧНИЦА У МЕХАНИЦИ

Модератор: Биљана Недељков, Математички институт САНУ
13. мај, 18.00

Инспиративне разговоре у оквиру Маја месеца математике ове године посвећујемо Међународном дану жена у математици – 12. мају и научницама које су своје инспирације у бављењу математиком прошириле на примену у теоријској и инжењерској механици. Кроз њихов животни и стваралачки пут воде нас њихови најближи сарадници и колеге. Колико изазова и непресушних идеја носи истраживање механичких система и зашто су ове посебне жене посветиле свој живот науци која изучава све оно што се креће и мења услед дејства сила, сазнаћемо у разговорима о научноистраживачком и просветном раду четири научнице које су радиле и стварале у области механике. Откривамо колико енергије, љубави и посвећености су уткале радећи са младим генерацијама, како су преносиле своја знања и инспирације сарадницима. Личне импресије учесника дочараће нам слике и детаље дивне стваралачке атмосфере међу колегама. Како изгледа бити научница у механици, колико посебност жена може допринети решавању реалних проблема и зашто је њихово место незаменљиво, сазнаћемо у неформалној атмосфери, размењујући дивне успомене из заједничког рада и дружења.
О проф. др Катици (Стевановић) Хедрих, Машински факултет Универзитета у Нишу, Математички институт САНУ говориће:
др Мирјана Филиповић, научни саветник, Институт Михајло Пупин, Београд професор Јасна Фемпл Маџаревић
доцент др Јулијана Симоновић, Машински факултет Универзитета у Нишу
проф. др Драган Милосављевић, Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу
О професор емеритус др Вери Николић-Станојевић, Машински факултет Универзитета у Крагујевцу, Државни универзитет у Новом Пазару говориће:
-др Ивана Атанасовска, научни саветник Математичког института САНУ
-професор емеритус др Ћемал Долићанин, први ректор на Државном универзитету у Новом Пазару
- проф. др Добрица Милосављевић, декан Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу
- проф. др Драган Милосављевић, Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу

Прикључите се
13.маја у 18 часова

ПОРТРЕТИ НАУЧНИЦА У МЕХАНИЦИ

Модератор: Биљана Недељков, Математички институт САНУ
18. мај, 18.00

Инспиративне разговоре у оквиру Маја месеца математике ове године посвећујемо Међународном дану жена у математици – 12. мају и научницама које су своје инспирације у бављењу математиком прошириле на примену у теоријској и инжењерској механици. Кроз њихов животни и стваралачки пут воде нас њихови најближи сарадници и колеге. Колико изазова и непресушних идеја носи истраживање механичких система и зашто су ове посебне жене посветиле свој живот науци која изучава све оно што се креће и мења услед дејства сила, сазнаћемо у разговорима о научноистраживачком и просветном раду четири научнице које су радиле и стварале у области механике. Откривамо колико енергије, љубави и посвећености су уткале радећи са младим генерацијама, како су преносиле своја знања и инспирације сарадницима. Личне импресије учесника дочараће нам слике и детаље дивне стваралачке атмосфере међу колегама. Како изгледа бити научница у механици, колико посебност жена може допринети решавању реалних проблема и зашто је њихово место незаменљиво, сазнаћемо у неформалној атмосфери, размењујући дивне успомене из заједничког рада и дружења.
О проф. др Ливији Цветићанин (Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду) говориће:
проф. др Ивана Ковачић, Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду
проф. др Уранија Козмидис Лубурић, Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду
О др Милени Радновић, научном саветнику Математичког института САНУ, говориће:
др Божидар Јовановић, научни саветник Математичког института САНУ

Прикључите се
18.маја у 18 часова

МАГИЧНИ КВАДРАТ ВАШЕГ РОЂЕЊА

проф. др Андрес Навас Флорес, Универзитет у Сантјаго де Чилеу, Чиле
19. мај, 18.00

Бројевима се може манипулисати да би се произвеле конфигурације са прилично изненађујућим аритметичким својствима, и све ово је све време привлачило пажњу људи са врло различитим мотивацијама кроз историју. Научићемо како да направимо такву конфигурацију са вашим омиљеним бројевима. Изградићемо магични квадрат бројева са вашим датумом рођења!

Прикључите се
19.маја у 18 часова

Једна једначина Михаила Петровића која није имала среће

др Владимир Драговић, Математички институт САНУ
27. мај, 19.00

Михаило Петровић Алас је родоначелник српске математичке школе. Говорићемо о његовим резултатима из области алгебарских диференцијаних једначина са краја 19. века, који су надахњујући и с тачке гледишта савремене математике. Посебно ћемо се осврнути на Петровићев прилог теорији сингуларних решења једначина првог реда.

Прикључите се
27.маја

Увек лопта на десетку и нека се деси још једно чудо

проф. др Марилина Карина, Приморски национални универзитет, Санта Фе, Аргентина
28. мај, 12.00

Много људи доживљава математику као „удаљену“ дисциплину, због њеног језика, симболике и апстрактности. Могућност да у математичке термине преведемо проблеме које укључују свакодневне изразе, решимо их и потом поново преведемо на обичан језик, помаже да добијемо конкретан осећај за концепте са којима радимо и да их на овај начин усвојимо. Специјално, у предавању обрађујемо неколико проблема који се односе на фудбал, користећи све оно што овај спорт генерише као изговор за рад са основним математичким концептима.

Прикључите се
28.маја у 12 часова