Како се ова теорија може применити на потрагу за савршеним партнером? Пошто број људи са којима излазите на састанке може да варира у зависности од ваше отворености и приступачности, тешко је предвидети укупан број људи са којимa ћете током тражења партнера излазити. Због тога ћемо теорију оптималног заустављања применити – уместо на укупан број потенцијалних партнера – на укупно време које себи поставите као оквир у коме ћете тражити свог савршеног партнера.

Током првих 37 одсто тог времена које сте себи задали, одбаците све партнере које сте узели у разматрање. Затим, првог следећег партнера који је бољи (макар мало) од свих претходних, слободно прихватите за животног сапутника. У овом моменту може се догодити следеће: да је ваш идеалан партнер ипак био у првих 37 одсто и да сте га одбацили. Затим, могуће је да први следећи кога и прихватите буде бољи од свих претходних, али ако бисте наставили да тражите, појавио би се неки који би вам још више одговарао. И затим, трећа опција је да је ово заиста ваш савршен партнер. Шанса да је баш он савршен износи 37 одсто.