Жива теорема Седрика Виланија истински је узбудљиво и структурално сасвим неуобичајено штиво које читаоце дословно уводи у свет математичког истраживања. Писана попут блога или дневничких забелешки, Жива теорема представља још живљи доказ настанка изузетног научног дела којим су аутор и његов колега Клеман Муо доказали постојање Ландауовог ефекта, за чиме истраживачи трагају деценијама уназад.

Није, међутим, само истраживање оно есенцијално и централно што Вилани извлачи у срж ове јединствене књиге; његову алтернативну структуру чине буквално копирање послатих и примљених електронских писама, илустрације и фотографије математичара који подстичу и музичара и њихових звукова који инспиришу, детаљи из једноставне свакодневице који допуњавају крхку постојаност замишљеног калеидоскопа у који аутор упорно и непоколебљиво верује.

Жива теорема је, суштински, приказ мукотрпног и стрпљивог, спорог и драматичног пута који се неизоставно мора прећи да би се стигло до математичког Светог грала – Филдсове медаље, коју Вилани добија 2010. Тек тада, из перспективе освојеног циља и савладаних и надвладаних страхова и дилема може се написати једно овакво дело које математику боји својом лепотом, музиком и поезијом. Писана руком научника и срцем уметника, Жива теорема је намењена свакоме ко има храбрости да се препусти њеном току и да, чак иако не уме да их прочита, доживи математичке формуле као калиграфске записе једног посебног и другачијег света.

Седрик Вилани је француски математичар, добитник Филдсове медаље за 2010, највећег признања у свету математике. Вилани је директор Института ”Анри Поанкаре” у Паризу и професор на Универзитету ”Клод Бернар”, Лион 1.